Show simple item record

dc.creatorVasić, Tanja
dc.creatorJevremović, Darko
dc.creatorŽivković, Sanja
dc.creatorLeposavić, Aleksandar
dc.creatorPaunović, Svetlana A.
dc.date.accessioned2023-09-27T10:55:00Z
dc.date.available2023-09-27T10:55:00Z
dc.date.issued2021
dc.identifier.isbn978-86-83017-37-9
dc.identifier.urihttps://refri.institut-cacak.org/handle/123456789/565
dc.description.abstractPoslednjih decenija američka visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) dobija sve značajnije mesto u voćarstvu više zemalja sveta, a posebno u visokorazvijenim. Takođe, sve je veći interes proizvođača jagodastog voća iz Srbije za podizanje zasada visokožbunaste borovnice. Trenutno se u Srbiji visokožbunasta borovnica gaji na površini od oko 2.500 ha sa tendencijom rasta proizvodnje. Borovnicu napadaju brojne bolesti koje mogu prouzrokovati veće ekonomske štete, a u izuzetnim slučajevima dovesti do propadanja čitavih zasada. Sistematskih istraživanja mikopopulacije borovnice u Srbiji do sada nije bilo. U ovome radu iznosimo rezultate preliminarnih istraživanja mikopopulacije borovnice poreklom iz Srbije. Uzorci su prikupljeni u periodu jun-avgust 2020. godine. Ukupno je analizirano 18 uzoraka sa pet lokaliteta (Ivanjica 3, Čačak 3, Sopot 3, Bačka Topla 6 i Zlatibor 3). Delovi korenovog varata i grana su pažljivo isprani pod tekućom vodom. Tako pripremljeni uzorci dezinfikovani su sa 1% natrijum-hipokloritom (NaOCl) 1 min. i isprani tri puta u sterilnoj destilovanoj vodi. Potom su prosušeni na sterilnom filter papiru i stavljani na krompir dekstrozni agar (KDA). U svaku Petri kutiju stavljeno je po 5 biljnih delova, u pet ponavljanja. Držani su u termostatu na 24°C . Pregled se obavljao svaka 3 dana, a na većini uzoraka micelija se razvila do 14. dana. Razvijene micelije presejane su na novu KDA podlogu te je, nakon početnog porasta, vršni dio micelija ponovno presejan na KDA. Mikroskopski pregled obavljen je pomoću mikroskopa marke Olympus CX31. Morfološka identifikacija gljiva do roda obavljena je pomoću standardnih ključeva. Ukupno je pregledano 350 biljnih delova sa kojih je izolovano 8 rodova gljiva: Fusarium, Phomopsis (Diaporthe), Alternaria, Epicoccum, Penicillium, Ulocladium, Trichoderma i Pestalotiopsis. Na biljkama iz kojih su izolovane gljive bili su jasno vidljivi makroskopski simptomi zaraze. S оbzirоm nа sve veći znаčај borovnice kao jagodaste voćne vrste, cilј оvоg rаdа је dеtеrminаciја glјivа, potencijalnih prоuzrоkоvаčа bоlеsti nа borovnici, rаdi јаsniјеg sаglеdаvаnjа prоblеmа (izumirаnjе bilјаkа, smаnjеnjе prinоsа i drugо) kојi nаstајu kао pоslеdicа prisustvа glјivа nа borovnici.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherBeograd: Društvo za zaštitu bilja Srbijesr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200215/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceZbornik rezimea radova : XVI savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 22-25. februar 2021sr
dc.subjectborovnicasr
dc.subjectgljivesr
dc.subjectKDAsr
dc.titleMikopopulacija na američkoj visokožbunastoj borovnici u Srbijisr
dc.typeconferenceObjectsr
dc.rights.licenseARRsr
dc.citation.epage41
dc.citation.spage41
dc.identifier.fulltexthttp://refri.institut-cacak.org/bitstream/id/900/mb.pdf
dc.type.versionpublishedVersionsr


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record